Опојност не престаје да васкрсава,
то чине гласови октета
у храму божијем Архангела Гаврила.
Господ нас је окупио у двору
у поноћ ће да нам подари сазвучја
сензибилна, опојна.
Диригент, Христов изасланик, ђакон,
свештено блажено
као небеско откровење
У синхроним акордима осморице
тоновима вихоре распевано,
тенор је октавски високо
Водио раскошно, господствено
октет гласова а његови сонорни сопрани
баритони и басови титраво,
Унисоно допуњавали
анђеоски складно, обојено блиставо
док у маху надвиси баритон
да балансом омађијано
испуне храм херувимски глазбено,
када басови двојице снажно
Омађијају чула, као да осетимо
крила шумећа над нама зачарано,
оријентире изгубимо у наше постојање
Па сомнамбулски чујемо сирене
што нас зову да баналности
душе испразнимо
И да дрхтајем срца одбацимо
нечисте људске помаме
а када се наставе тонске вибрације
Једва чујно сензори расту у глорије
у трогласно смењивање до усхита
и крешенда у нове арије.
Опојност васкрсава омађијаност
а чула трепере док се Одисеј за
катарку везује да га раскош опијености не однесе.
Нема коментара:
Постави коментар