Драгош Павић – ПОНОЋНИ КОНЦЕРТ - Онлајн поезија
   
Песме шаљите на: stihovanje@hotmail.com

Latinica     Ћирилица     Правилник     Песници     

03. септембар 2020.

Драгош Павић – ПОНОЋНИ КОНЦЕРТ



Опојност не престаје да васкрсава,
то чине гласови октета
у храму божијем Архангела Гаврила.

Господ нас је окупио у двору
у поноћ ће да нам подари сазвучја
сензибилна, опојна.

Диригент, Христов изасланик, ђакон,
свештено блажено
као небеско откровење

У синхроним акордима осморице
тоновима вихоре распевано,
тенор је октавски високо

Водио раскошно, господствено
октет гласова а његови сонорни сопрани
баритони и басови титраво,

Унисоно допуњавали
анђеоски складно, обојено блиставо
док у маху надвиси баритон

да балансом омађијано
испуне храм херувимски глазбено,
када басови двојице снажно

Омађијају чула, као да осетимо
крила шумећа над нама зачарано,
оријентире изгубимо у наше постојање

Па сомнамбулски чујемо сирене
што нас зову да баналности
душе испразнимо

И да дрхтајем срца одбацимо
нечисте људске помаме
а када се наставе тонске вибрације

Једва чујно сензори расту у глорије
у трогласно смењивање до усхита
и крешенда у нове арије.

Опојност васкрсава омађијаност
а чула трепере док се Одисеј за
катарку везује да га раскош опијености не однесе.



Нема коментара:

Постави коментар