Василија Љешковић – БИЈЕЛИ ХРАМ - Онлајн поезија
   
Песме шаљите на: stihovanje@hotmail.com

Latinica     Ћирилица     Правилник     Песници     

23. септембар 2020.

Василија Љешковић – БИЈЕЛИ ХРАМ



vasilija-ljeskovic

Гребем трњем и странпутицама,
дрхтавим кораком; згуснути облак,
завјесе од магле. Иза спуштених
трепавица, мирнога лица ври дан.

Површине, дубине, руке освитом на
праговима. Даљине, кроз мочвару,
беспућа ван јата, ружном пачету траг.
Минула су скитања, ћутањем у скит.

Градским вртлогом хук, одзвања,
саобраћај, све мањи, све краћи је
дан. Непрепознатљива лица, куда?
У свакодневној журби, измиче сан.

У соби окренутој западној страни:
црквена звона, мелодије источне,
дјечији гласови, зидови све тањи.
На пропланку и бијели Божији храм.

22. 9. 2020.



Нема коментара:

Постави коментар