Василија Љешковић – БИЈЕЛИ ХРАМ - Онлајн поезија
   

Песме шаљите на: stihovanje@hotmail.com


Latinica     Ћирилица     Правилник     Песници     

23. септембар 2020.

Василија Љешковић – БИЈЕЛИ ХРАМ



vasilija-ljeskovicСтранпутицама и трњем гребем
згуснути облак, дрхтавим кораком
завјесе од магле. Иза спуштених
трепавица, мирнога лица ври дан.

Освитом на праговима, површине,
дубине, даљине, кроз мочвару.
Беспућа у јату, ружном пачету траг.
Минула су скитања, ћутањем у скит.

Градским вртлогом хук, одзвања,
саобраћај, све мањи, све краћи је
дан. Непрепознатљива лица, куда?
У свакодневној журби, измиче сан.

У соби окренутој западној страни:
црквена звона, мелодије источне,
дјечији гласови, зидови све тањи.
На пропланку и бијели Божији храм.

22. октобар 2020.



Нема коментара:

Постави коментар