Тамо гдје су мирисале траве
А бијеле освитале зоре
Сањао сам твоје очи плаве
И слушао како јече горе.
Сјећање ми вријеме лијечи
Звао сам те моја суђенице
На извору воду замутисмо
Наше стазе оплакују птице.
Још ми негдје у свитање зоре
Одзвањају твоја шапутања
Срећне дане однијеше магле
Узалудна осташе кајања.
Без љубави свјетове стварамо
Чемерику у срца садимо
На угарке ватру угасисмо
Мјесто среће самоћу градимо.
Нема коментара:
Постави коментар