Василија Љешковић – НОВЕМБАР

 

 

Опустјелим градовима
туђе ознаке,
суморна брда
пријетећи се нагињу.
Новембар у низу
кроз тешке облаке.
И тамница је на

брзим точковима.
Погледом неухватљиво
мноштво простора
 измиче ,зрачак Неба
сивоме камену.
У очима остаје.
Новембар,да бар
можемо да ријешимо.
Околности сплет.
Вожњом смо
поред манастира.
На тепиху од лишћа
шум и дјечије ријечи;
Шума је чиста,
оживљавају ми друм.