у овом делу васионе тако се сматра
пола сласт, пола сам ватра
ништа ме дивно не боли
и моје су руке скрштено ништа
у овом поретку тицања ничег за ме нема
у ватри своје крви купам
туђа чудовишта.
зими каткад прене
дух плачан;
леден умртви мене.
очи моје празне веђама играју сене
зло словенским смехом терам
пунским очима
дивне ли жене.
по веђама играју сени
нешто се тужно настанило у мени
Нема коментара:
Постави коментар