Кроз дамаре уснила сам пут
У јеловини њежно исклесаној
Летјеле су пахуље црвене
Горјеле дланова пуних
Бојазно окружена жаром
Јаркошћу и неизвјесношћу
Струјала у теорији знакова слика
Множиле се мисли уз питања вјечна
Сјетна саткана од суза нити
Одговоре бројала у зрну хљеба
И капима вина.
Снивам тај пут често на јави
Поклоничко срце трептај прави.
Нема коментара:
Постави коментар