Младен Медић – МИ - Онлајн поезија
   

Песме шаљите на: [email protected]


Lat     Ћир     Правилник     Песници и песме     


23. новембар 2020.

Младен Медић – МИ



mladen-medic
„Не знам, не желим да мислим 
и не тиче ме се ништа!“
Речи су то што нас чувају.
Док храмови, домови
и градови
тону у згаришта.

Машта наша
сестра је страху.
Гради она сократске гозбе.
Док бођоши лепи,
почивају у праху.

Живети се може из подрума.
Људолики седе на клупама
нашега детињства.
Њихово најбоље,
није чак ни наше најгоре.
Живети се може мимо ума.



Нема коментара:

Постави коментар

Најновији коментари