„Господ је пастир мој
и ничега ме неће лишити”
Још ми није вријеме мријети
А јесте колико овог часа
Велика је рака која ми се спрема
А иглена су врата
Кроз која треба проћи
И како ја овакав
Што горућем од гријехова
Да се очешем и од шарку Твојих Двери
Душа ми је црња од црнице
А кости лакше и од пречца
Ни црв ме неће таћи
А да не поврати од киселости
Смрдим сав
Смилуј ми се, Господе
Нека ме спусте уз први суви храст
Да се и лешини обрадује неко сличан
Нема коментара:
Постави коментар