Ни корак даље
из светле ноћи.
Компликовано је.
Руска песма
заокупља ми
душу.
Не желим да
мислим да је
нема више, јер
румених јој
пред лепотом.
Стотине и стотине
латица плешу
с пахуљама,
а потом,
одузета телесност
леди ми руке у
тишину у дубоку
глад за још
једним сном.
2. 4. 2026.
Нема коментара:
Постави коментар