кад на узглављу твоме буде нека друга жена,
разуздана, чулна, страшћу опијена,
уроњен у мирис њеног бујног тела –
измешаног зноја, блуда и парфема,
пренуће те, намах, усред ноћи бурне,
као бљесак муње из дубине ума,
јасна слика мога чедног лика
и признаћеш себи невољно и тужно,
крај уснулог тела оне друге жене,
да никад ниједна љубила те није
искреније, лепше, нежније од мене.
7. фебруар 2021.
Нема коментара:
Постави коментар