Дочепа се, Мајко, грла,
Одапета у овршено гумно,
Дочека се дукатно, о, и умно!
Вилице по колчевима,
Рите под табацима,
Степен'це за школче ти једино,
Порозне. За годином.
Смртнице моја вјечна у сну,
Коса ти се наг'ла балдахину,
Очима од салве и од прела,
Царству гдје ниче тек Астодела.
Од срца свиту одијелио занат,
Мамину косу још њише канат,
А срце јој црно
Зарасло у трно.
Нема коментара:
Постави коментар