Да си жив
Зазиреш од среће,
Као да није за тебе
Па си крив
А њен те чувар
Заскочи иза неког угла
И напише казну
Због неовлашћеног коришћења
За тебе је свет бола, свет лажи
И ругла
И нема ти мира, на овом тлу
Опогањеном стопама
Нечовештва
Стопама што одишу по злу
Ал' ипак ето, украдеш по који дан
И годину
Док седиш и бледиш
Као крпа, којом бришу своју обућу,
Укаљану ходањем кроз каљужу
Тражиш пут у беспућу
Нема овде смисла
Не тражи га, не губи време
Ова прича несувисла
Немај дилеме
Просто нема поенту
Једино, сачувај образ
Као ленту
Са уздасима кô ордење
Биће ти то одраз
Кад дође крај
Кад одеш у бескрај
Нема коментара:
Постави коментар