Тамара Сенић – ПЛЕС МРТВИХ - Онлајн поезија
   

Песме шаљите на: [email protected]


Lat     Ћир     Правилник     Песници и песме     


17. јун 2021.

Тамара Сенић – ПЛЕС МРТВИХ



По празнини, и по мраку
сама сам ходала.
У поноћ,
када свака бајка престаје…
И дрхтала.
И треперила.
И плесала.
А пси су режали.

Рекли би да ме се не плаше,
јер… На зубима мојим
нема крви,
само трагови раскомаданих ријечи,
а ријечи им не могу ништа.

Пред јутро дођоше
вукови
да ме заштите
и науче.

И они су рекли
да је боље да не покушавам
да пријетим
и вриштим,
а затим би ме погледали у очи
и ућутали…

Баш као да у њима сам убила…
Као да ту су искрварили
толики
које сам тако живо
и дивље вољела.



Нема коментара:

Постави коментар

Најновији коментари