срце извирује.
Милина у њему ,
Очарана љепотом.
Из прикрајка посматрам;
Само да те се нагледам!
Дозивам снагу свесилну
и молим да љепоту твоју,
измјести из овог времена.
И да је смјести...
На пропланак моје душе.
Да сами на мјесечини
живота кога живимо,
останемо загрљени
у љепоти нашег времена.
Нема коментара:
Постави коментар