Вечерас облачим ону црну хаљину,
Исту ону по којој су твоји прсти плели,
Ону уску која је пред тобом пала,
Да кажем нећу – никад нисам знала.
И када су сви бежали од тебе,
И када су говорили да си лош,
Срце није желело да чује,
Јер љубав, огромна љубав ту је.
И да, волим те још!
Вечерас облачим исту ону црну хаљину,
У нади да ћу те срести,
И да ћу опет горети сва у пламену,
И отопити душу твоју камену.
Нема коментара:
Постави коментар