Сви већ прођоше дани не знам кад ни чему
И с њима снови тек понекад јави слични.
Улудо просуте жеље нетрагом у свему.
У души жарке ноћи – а ми млади и невични.
Сви прођоше дани кад све већ научисмо:
Колико на јави сни умеју бол да буду,
А више, а више тако ни млади нисмо
И сваки додир страсти дочека нас у чуду.
Сви прођоше дани или тек један остаде;
За сан на давним белим, још бујним грудима,
За заборав на све пређашње среће нам и јаде,
За жудње двома јасне, али не и људима.
Зато – не дај да тај дан као и сви прође!
Да у крви мирују повезани вранци.
Распустимо ате пре него презри грожђе,
Да нас обузму давни, сад врло вични, жмарци.
17. јула 2023.
Нема коментара:
Постави коментар