По белим чаршавима крваво вино...
У њеним жилама ври...
Над поспаним главама гостију
Игра небески фламенко.
„Младићу не прилази ми,
Твоје очи сањају страст зреле
Жене. Причекај наћи ћеш праву.
Ја сам своју љубав нашла.
Зар не видиш ноге ми лебде.
Вила сам, а не жена.
Ово што гледаш само је сан
У твојим очима. Ти хоћеш
Ватру смрти? Па, нека ти буде.
Морам те убити. Схвати човече:
Божанска љубав није за људе.
Ти се смешиш и пружаш ми руку.
Зар смрт тражиш? Ипак, нећу те убити.
Твоје лице ме на његово подсећа.
Дођи и не бој се.Ватри љубави ћу те
Научити, али ме не смеш додирнути.
То ће бити мој поклон твојој храбрости.”
Нема коментара:
Постави коментар