шумским плодовима
и грејали у роси;
чинећи се богатим,
бројали мехуре маслачака
шаром планине
и покривали обећањима...
Једно од нас загубило се
у песми о растанцима,
једно од нас храни сећања.
Одрастање олистава лугове,
старење класификује познате шаре.
друговање је уништило мапе;
шушањ полета,
као примирен вал кипти...
На лицу носимо скерлет знаковља,
румен јагоде и бајку о праву закона,
у коси скривени прах звезда;
што су опале оне ноћи...
Једно од нас одабрало је страну сунца,
једно од нас страну месеца;
да се никад не препознамо:
знајући,
колико смо покрали Радости
да би осиромашили Споменаре.
Нема коментара:
Постави коментар