ЗАСЈА стих непозван
Радост је празна болничка соба
Ништа више невољнику не мирише
У свему и када очи склопи види глуво доба
Речи се овде чују другачије
Мисао што се у клупко сплела
Када би се болест разболела
Све би било ко што није
Слушаш како тишина у мраку дише
Без речи све се овде каже
Из сећања причујеш Никад више
У песму судњу рука она све слаже
Одлична песма. Све чујеш. Позз. Стојан
ОдговориИзбриши