Нада Хаџи-Перић – МЕСЕЦ – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]





3. септембар 2023.

Нада Хаџи-Перић – МЕСЕЦ



Небо је без тебе пусто
Тек понеки облак тумара
Ни звездица нигде нема
Тамно, тмином густо.

Зађеш, нестанеш у тмини
Па извириш блед ко сенка
Залуд те горе тражим
Скриваш се, све ми се чини.

Ал чекам, ко верна љуба
Сигурна да ћеш доћи
Ненадано, засјати морем
Макар и у виду руба.

Обалом тешим палме
Да ће светлости бити
Да у морској ноћи
Неће остати саме.

Јесењом смоквом зрелом
Засладих чекање своје
Ал очи не могах жељне
За твојим небеским телом.

Кад ти сину у боји сунца
Жаром ватреним засја
Море постаде класје
Поглед на пучину пуца.

Затрепери оближња палма
Кедар заигра лишћем
Талас се живи јави
Светлост се морем слама.

И могох тако до јутра
Гледати светлост твоју
Ал санак ме обузе снену
И гле свану ново сутра.

И ту где испратих тебе
Појави се сунце јарко
Над морем таласе обасја
Упекло да тело не зебе.

Па дању сабирам топлину
С морем поиграм жустрим
У смирај дана утихнем
Под палмом чекам месечину.

С њом мирно путујем
Попут сањивог морнара
Одвежем своју барку
За пут који одавно снујем.



Нема коментара:

Постави коментар