Анђелко Заблаћански – МРАК

Један човек и једна жена:
Не знају куда их мисли воде,
Зашто им лутају осећања,
Од нежности до грубости изреченог
И учињеног
У тренуцима неухватних људском уму,
Двома што су немуштим животом убијени.

Њих двоје:
Не знају, зашто не умеју
Да једно другог нађу у очима,
Које само за њих сијају –
Сјајем сазвежђе северног неба
У ведрим зимским ноћима,
Двома што су у слепилу живота неснађени.

Они:
Не знају, зашто се њих двоје,
Од среће уплашени,
Траже тамо где их нема,
Тамо где нису били нити ће бити;
Мада, истински знају –
Било једног куца у жилама оног другог,
Двома што су у крвотоку живота изгубљени,

14. септембар 2023.