и млад месец и његов сјај
и бистре планинске реке,
за једно пролеће и један Мај.
Мењам сва житна поља
и макове главе што ветар њише
и песму славуја што зором поје
за једну песму коју душа пише.
Мењам зиму и трагове у снегу
и оне сметове снежне
и ветар који фијуком пева
за оне наше погледе нежне.
Мењам облаке и кишу док ромиња
и праскозорје и све дугине боје
и ластина гнезда под кровом
за оне две речи твоје.
Мењам све испод небеске капе
што човеку привидну срећу даје
за онај тренутак са тобом
који ће у сећању вечно да траје.
Нема коментара:
Постави коментар