![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhSWZKcDaKsc_QXVfPzloCYbYWmpexAgnFqo_1gi_QEoRBWbXkEkyCFQcgBVy4yawikkdEywYMjVLcEXiqdAFW687giuvpUT4z4FilfvNVv2o8M-ouSGDY6N_bF_7RTNTf5iSF6k_EFEz0Y/w364-h463-rw/IVAN-GACINA.jpg)
коју студи бесан задњега перона,
одраз из дивљине кривоказе слама
у вртложју туге гдје броди Верона.
Лажносјај свијета заклања реклама
окрњена чађом подземног вагона,
из амбиса смрти мами панорама
док уз валцер сјенки бљеска васиона.
Рапсодија срца разграњава звуке
сублиматом душе у квантној прашини
гдје бјегунац тражи њежновреле руке.
Понире судбина у самотној дини
док расплићу вјетри покајничке муке
кроз распету наду у мртвој тишини.
Нема коментара:
Постави коментар