од посматрача мора
шута и стакла
исељена из лирике света,
хлорофилна саксијском
срећом тапкаш
крпењачом подно кревета.
Заукај.
Чарапе ти више не требају.
Згорен тресет греје ноге
на земљи из које липа цвета.
Слепости... ожиљак води
од хитрих црних слова.
Проћи ће,
све ће проћи, кад
склопиш очи.
Заувек.
Нема коментара:
Постави коментар