Јасна Миленовић – ЗА ГЛАСОМ

За Пановом фрулом, која мами у шуму,
Заплесана с гласом, што дрхтури у уму.
Из тамнине жмирка: очи у очи с вуком.
Загрљено дрво грли ме својом руком.

Ко хитра кошута – ја се исконски бојим,
Сва сам уздрхтала, од тог магијског гласа.
Плешем мрачном шумом – стрепњом што се таласа,
Као у причама – Аска са вуком својим.

Болно босонога, грљена плаштом речи
Песме што гргољи као поток и река,
Да ли ме Његов глас рањава или лечи –

Одговор плешући сва устрептала чекам.
Док ритмом живота оба срца нам бију:
Његове – ил' вука – прати ме пар очију...