питај Бога из које године.
На покрзаном, остарелом папиру
лепо мастилом пише: Катастарска општина та и та,
Потес Кладеначка долина, 14. ари, њива 7. класе,
Бела земља, шума, класа та и та;
Баре, Вирине, Лазове,
све ливаде посне и лескове шуме.
А, нигде, у напомени не видим да пише:
Корито речно, полегло жито,
напукли јарам, поломљен рог;
не пише нигде пролећни мраз,
туга под ребром, недељни пост;
Не пише смоница колко је тешка
прокисло вино, хлеб, гроб и глад.
А да је правде и да је среће
у фусноти да се заведе
словом ситним невидљивим,
доле, при дну стране:
У општини катастарској тој и тој,
дана тог и тог,
горе поменути је измирио порез,
продао њиву и платио глобу;
И од данас роде мој – не дугује ником ништа,
Црној ноћи не дугује, људима ни Бог.
Нема коментара:
Постави коментар