Ноћ ми мирише на твоју душу.Којим ли путем сада корачаш,
одевена у свилу месечине?
Брезе, с Месецом у очима,
дишу твојим рукама,
топлином твога даха,
и зрикавцима у прстима.
Којом туђином сада корачаш,
са прахом звезда у стопама,
у одежди невесте брезе,
са младим јабукама на прсима,
док ноћ ми мирише
на твоју душу,
а месечина на твоју косу?
Нема коментара:
Постави коментар