Бела, и раскош јој се просу
Пред мојим очима у златну росу
Окупа се Љубостиња цела
Покрај јела и ситне реке што лечи
Нестају све моје речи
И увиру у царски сјај
И рај, близу се отвара пут,
Све чујем где златно жут
Конац исписује крај
Ал' знај, кад векове додирнеш тих
Једном и твој ће стих
Проговорити кроз бескрај.
3. септембар 2026.
New
Јелена Цветковић – ПРЕД ЉУБОСТИЊОМ
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)



Свака част!
ОдговориИзбриши