у сукобу жудње
за вјечитом срећом
и неутјешним болом
Од првих облика живота,
стварало се минско поље
у очима жеље што чезне
да види гроб среће
Из преспаваних морања
кажем ти без гласа,
Вријеме је све, ал’ нама не
Први удах свијета,
усмртио је вријеме
за људе,
за нас,
и послао га натраг,
на крај
Вријеме не постоји,
кад чулима сударим
непознате правце
и чекам дозив
Вријеме не постоји,
иза живота чека нас
вјековима штићена,
херметички затворена лаж
Нема коментара:
Постави коментар