Ана Митић Стошић | КОВИТЛАЦ ЖИВОТА – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]






14. мај 2019.

Ана Митић Стошић | КОВИТЛАЦ ЖИВОТА



Ужарена лопта небом се котрља
У мени гори, пече
Сви смо у истом кругу
Несвесни се вијоримо на небу
До бескрајних галаксија.

Поветарац реже
Доста нас је миловао
Сада све боли и у ватри гори
Црвено, жуто, црно, начас сиво
И ружно и лепо сада се воли.

Доста је било мирне луке
Изговарамо и оно што не постоји
Пробијамо звучни зид, зид наше куће
Само да идемо даље у пепео ‒
С мислима да гори.



1 коментар: