Драгош Павић | МАГИЈА СРЦА – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]






23. мај 2019.

Драгош Павић | МАГИЈА СРЦА



Кликтајем твојим заливаш срце моје
Хује мисли душе љубављу осунчани
Распламсају се на искрицу неба
Трепере плетива срчана као небодарни ветрови.

Поглед разбукти а додир почне да гори
Кад се уснуло кроз снове провлачи
Тада се поглед у мисао завлачи
Све се отело да у занос претвори.

Плешу радошћу оба срчана прегратка
Пуне се врелином каскаде крвотока
Дрхте уздасима заталасаних плесних увала
У анархији откуцаја мога срца

Мисао за тобом по сунчанику лута
Покислог, мирисног земљиног кутка
Да се домогнем земљиног оснутка.
А када додирнем земљине шкољке

Или на крилима полетим у раја закутке
Данте ће ме  спасти пакленог сумрачја
А моја љубав добити нова уздарја.

На моме небу без тебе инокосан
Уздрхтало расту и цветају рузмарини
Да би мирисом омађијали и запленили.

Роди се у мени песник комета,
С тобом несташе звуци небеских олуја
Јер рајске птице дарова Фортуна.



Нема коментара:

Постави коментар