у праху земље сатрта
и у коренима многих изданака младих.
Рађа се са сунцем
дух старине и постојања вечног
у времену што га некад’ давно градих…
На пољима још ветар струји
и глас носи
где се јаче чује.
У шуму крај хумки
небитних и празних,
где потоци остају да брује…
Нема коментара:
Постави коментар