Лазар Тица | БЕСПУЋЕ – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]






2. мај 2019.

Лазар Тица | БЕСПУЋЕ



Јер где ћу са својом људском тугом
Без једног неба што се смеши?
Куда са вечношћу вечно дугом
Без руке сунца која теши?

Брезе ће ме, знам, жалити уморног,
Ал' ће у земљи да свене лице...
Са мртвим сном, и срца суморног
Пријатељем зваће ме скитнице.

И други поглед носићу тада,
Поглед који прати око што лута,
И искашљаћу једно шпанско „нада“
Себи у недра испод капута.

Јер чега има кад нестане драж
Косе што врело под сунцем зре?
Тек мисао да живот био је лаж
И жеља да што брже се мре.



Нема коментара:

Постави коментар