Снешка Милојковић | * * * - Онлајн поезија
   


21. мај 2019.

Снешка Милојковић | * * *



Имам једну песму која нема лице
ал јој речи саме према теби лете.
Имам једну песму коју носе птице
и вукови штите кад олује прете.

Имам једну песму што истину чува.
У њој су и тајне и шапати душе.
Имам једну песму кроз коју ноћ дува,
поверењем гради све што сумње руше.

Имам једну песму у којој нисмо странци.
Ко стари пријатељ топла је и драга.
У честици истине не постоје ланци
и пред нама та је песма сасвим нага.

Она ће ти рећи све што срце не би,
као горска вила што те у сну мами.
Имам само песму да поклоним теби,
она је то светло у најслађој тами.

Април 2019.



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top


Најновији коментари