Небојша Станојковић | * * *

 

Гледај, долази тама од некуд,

издалека.
Доносе је облаци и слутње
усамљеног човека
Сунцу се надао
ал њу дочека
Гледај, лепоту што бледи
старца и косу што седи
Гледај сенке на зиду
што одлазе
са друге стране огледала
Гледај, како године газе
све које знаш и које си знала
И усликај за вечност овај дан
Већ сутра ће постати сећање
И остаће недосањан сан
И још једно неиспуњено
обећање