сањао је остао без сјаја,
шта ћу сада питао се јадан,
како ћу се допасти звездама,
како ћу се котрљат низ таму,
нико неће да ме види, моћи,
мого бих се сударит с кометом,
па на небу направит зијана,
ил невидљив запет за планету,
да нестане и ноћи и дана,
пробуди га туга у мраку неба,
око њега звезде он у пуном сјају,
сан је био грозан,
сад му треба неба,
и заплови срећан по мрклом бескрају.
Нема коментара:
Постави коментар