у окружју испуњеном примитивизмом и сујетом,
све чешће ослобођеном од разума,
логичних приједлога и
evidence-based мишљења.
Наговорим се да је до мене.
Од себе је, чини ми се, најпоштеније кренути у рашчишћавање и поспремање.
Таман се загледам у зрцало тражећи помоћ и рјешење у борама на познатом лицу,
када ме сустигне па ћушне нечији комплекс покушавши ми наудити
како бих се, ако ништа, бар зехру насекирао.
Смијешно ми, али докле тако?! – упозорим оног у огледалу,
позорно пратећи саможиве људе око мене што, ко камени нишани,
сигурно корачају у исход једнак за све,
мијењајући исхабана одијела којима више не пашу ни сопствени офингери.
Нема коментара:
Постави коментар