Раде Шупић | СМРТ ЈЕ ПОСЛЕДЊА ИСТИНА – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]






5. август 2019.

Раде Шупић | СМРТ ЈЕ ПОСЛЕДЊА ИСТИНА



Трагам за истином коју не могу наћи,
жудим за стварношћу – али такве нема.
Промрзнут и заруменео од хладноће;
молим ветар да ми позајми подстрек.

Гладан сам биљака са чистих врхова
и често сањам према мени бело цвеће.
У сновиђењу све је безбрижно и благо:
попут зеленила што украшава дрвеће.

Пламтим обилато и трагам за собом,
заробљен у некаквој симфонији здања.
Истрчим пред сваким крвавим оком
(покушавши да затрем боли постојања)

Живим два лутајућа ока - и два тела:
и храним несвесно странца са љутњом.
Окрећем се по тлу као студена трава,
као мртва птица - обавијена слутњом.



Нема коментара:

Постави коментар