Лазар Тица – МЕЛАНХОЛИЈА У ОКТОБРУ - Онлајн поезија
   
Latinica     Ћирилица     Правилник     Песници     

03. децембар 2019.

Лазар Тица – МЕЛАНХОЛИЈА У ОКТОБРУ



И туђ ми неко из руку модре гроздове побра,
Тетурам се, ево, калдрмом пустом
И овог сипљивог тужног октобра.

Опише се сокаци маглом густом,

Измичу наде ко умрле звезде,
И дани векови слуте свршетку.
Испраћам боје што крошњама језде,
Отрежњен у свом шашавом почетку.

Просипам речи док слеп кривудам,
И тражим своје детиње стопе,
И нечије очи прате ме свуда,
И зову, мртвог, себи, опет.

И девојку неку снова волим
Кроз капи кише што земљи слећу,
И умирем у њеним грудима голим,
Мада је никада имати нећу.

О како бих желео чути још једном
Како ме њени кораци зову,
И задрхтати, пун зебње, пред њом,
Па нек ме сви хуљом назову.

Са мном у себи октобар жути
Угаси сва сунца мојих варки,
И иштем, празан, док срце се мути,
И ја, у тузи, илинштак жарки.

И мокре душе у крчму свратим,
Па испијам дане што се вуку,
Док хладан месец пругама златним
Изгрева пар скамењених руку.

Потражим опет дугу на длану,
И вина чашу саспем у зене,
Па горак опрост поклоним дану
Што прође лукав, мимо мене.

Стискам у праскозорје смешак јутра
Негде између невида и несна,
Јер немирна вапи болесно сутра –
На уснама недопевана песма.



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top


Најновији коментари