Зорица Тијанић – ЦРТЕ АЛУЗИЈА - Онлајн поезија
   

Песме шаљите на: stihovanje@hotmail.com


Latinica     Ћирилица     Правилник     Песници     

22. децембар 2019.

Зорица Тијанић – ЦРТЕ АЛУЗИЈА



      Посвећено Сливији Плат

Под стакленим облаком живот се круни
и клопарају возови према подземљу душе.
У вагонима оркестар путује
према крипти од белих орхидеја.

Једна отворена књига,
Бахова Миса у позадини –
предзнак су за испраћај.

Лепљив отисак леве ципеле
храмље полако ка сну.
У одломцима оживљен страх од нежности
прибија се попут броша уз прегризено срце.

Под прстима мрвицама жудње
нахраниће најлепшег од најлепших“;
Јединог од могућих –
Оног кога је волела додиром
у изабраном фрагменту даха.

Бледог лица изгрижене усне
рећи ће истину,
да нежност њена вољена није
безднадежност већ смрт
у којој се страст изнова рађа
– подвучена цртом алузија.



Нема коментара:

Постави коментар