набуја поток планинске воде,
створи се река кроз равно поље
и песма сама у живот оде.
Сејем кроз сито у пресу гњечим
развлачим тесто у танке коре,
квасац и шећер да нарасте,
ето ти стиха пре ране зоре.
Заорем бразду у земљу црну
посејем жито својом руком,
уз божју помоћ нићи ће усев,
однегујем га слатком муком.
Украден пелцер мирисног цвета
засадим негде у крају баште,
уз њену помоћ и мало кише,
прими се песма уз мало маште.
Зрно по зрно ето погача
класје по класје у снопље вежем,
строфа по строфа рађа се песма,
знојнога чела ужима стежем.
Потпалим мало мирисног сена,
кроз шуму мало сувога грања,
кремен о камен и ето искре,
песма се живи, песма се сања.
Нема коментара:
Постави коментар