Андреја Врањеш – КЕСТЕЊАСТИ ЈЕЗИК

Месец се рађа,
извире из мрака,
жена са пола стида,
тајно се воли,
без светла и вида.

Од лепоте врела,
на обали тишине,
кô шкољка истину отвара.

У тамној ноћи,
кестењасти језик говоре њезине очи.