своје нисмо смели у себи носити,
још истине горке иза бола касне,
за све страшно знали опростити.
Победама опраштали преваре туге,
губили смо армије црвене и беле,
учили нас да се изгубимо,
лагали нас да се не нађемо.
Сад чупамо косе, плаћамо заносе,
међу нама опет рађају се криви,
кажњавамо дивове, место риба ловимо аласе,
како браћо да смо досад живи?
Нема коментара:
Постави коментар