Куда си крено са телом без главе?
Да л' и ти трчиш за лажним сјајем,
ти што си својом крвљу натопио ову земљу,
па су њени плодови црвени, и необјашњиво слатки.
Ти, што те вековна патња није сломила, већ задојила
млеком слободе и правде.
Стани мало! Имаш ти свој начин мерења времена, људскости.
Да ли су у теби убили Христа,
избрисали све твоје Голготе?
Одузели природу, а подарили блуд и неморал.
Зар у твоме срцу нема више гусала?
Да ли ћеш допустити овој земљи да заборави песму твоју.
Ко ће орати твоје њиве?!
Ко ће скупљати твоје шљиве?!
Ко ће пећи твоју ракију?!
Ко ће твоју славу славити?!
За божић печеницу спремити, испред куће бадњак пољубити.
Стани мало, хеј човече!
Овде су твоје жиле, корен.
Што их сечеш и у јаловину садиш.
Овде твој полен ветар носи, овде твој бехар мирише.
Овде су ти ђедови, прађедови, чукунђедови, аскурђели.
Све твоје ова земља чува, црна, црвена, жута, песковита.
Памти само копите твојих коња, и рику твојих говеда.
Стани мало, хеј човече!
Нема коментара:
Постави коментар