Не мораш бити мој,
само ми дозволи да те бар
понекад додирнем
да се загледам у твоје
зелене очи
и милујем ти косу
да те гледам како спаваш
како се стидљиво осмехујеш
и да утонем у твој загрљај...
Не мораш бити мој,
али допусти
да ти будем странац
који те грли најнежније
да ти будем љубав
коју невољно одбацујеш
да ти будем ослонац
кaкав сам одувек желела
да ти будем ништа
бришући оно све
да ти будем све
пишући оно ништа
и тако, с почетка на крај
а краја нема
док не престанемо
или док не постанемо Ми.
– Још увек те волим.
Нема коментара:
Постави коментар