ни на небу ни на земљи
Слаба за ход, неука за лет
осуђена сам на хтења
Трајање мерим
батом корака твојих
а јутро познам
по топлини речи
којима поплочаш пут до хоризонта
или облака мека
Сањивих жеља
босонога опет теби хрлим,
са чардака не силазим...
Чекајући буђење ради снова
још нижем бисере
које кљуца време...
Нема коментара:
Постави коментар