очекивана премијера,
гужва
и ко има карту више
извините,
који је ово ред,
не видим баш добро
шта пише.
Још један поглед
по сали,
боже, па то је она
светла се полако гасе,
молимо вас,
искључите звук ваших
телефона.
Пауза, у фоајеу
она ме је препознала,
причали смо о
Паризу, Ђоконди
и версајској Галерији огледала.
Док стрпљива
публика
пажљиво наставак прати
потпуно одсутан,
сећам се
мора, погледа у даљине
великог, белог једрењака,
који је тог јутра
изненада отпловио
музике за плес, рибарских
свића,
свечане тишине,
осмеха,
упитаног погледа
и та њене
тајанствене, црвене хаљине.
Нема коментара:
Постави коментар