свету моме вратио си боје,
невиним додиром подарио мекоту
кад спустио си пољубац на усне моје.
Улио си бескрај у мој снени поглед
раскош и лепоту садашњег трена,
раскрилио љубав, чедност и доброту
од жеље за тобом постах безвремена.
Открио си тајну једноставних ствари
чаролију бајки о којим сам снила,
детињим осмехом обрисао тугу
што се у мом срцу болним стихом крила.
Оживео си рапсодију успаване душе
вратио ми дане пуне срећних нота,
као анђео чувар поред мене летиш
заштитник лепоте будућег живота.
Нема коментара:
Постави коментар