(Песма за Василија)
Не постоје победе, већ само љубав.
Ако стане под мизером,
Душа се бори и страда
– спасењу се надајућ верује.
Не постоје победе, већ љубав.
Ако стане над насладом;
смеши се богоугодно,
јер одраслији је онај
чије руке ишту да се воде
путевима опскурним.
Тако сам ја тебе водила,
тражећи светло
на местима где се љубав множила.
Тамо сам ја тебе родила;
Милошћу божијом окупана –
да будеш ми песма над песмама,
јер си ништа мање и ништа више
од оног што знам да Љубав је.
Не постоје победе кад
у искону Милост влада;
што бескрајна је сила
под којом оружје утихне
и огњу се отме.
Залудан је и омржај
што бумеранг га врати,
као клетву бачену, а ја молим –
Спаси Боже зла!
Постоји Љубав...
Пут је то којим сам те водила;
кроз нама борбе незнане и знане;
бирајућ цвеће мирисно и плаво
да нас благосиља и да се у псалмима волимо
оглушени сумњи.
Веруј у срцу и кад је највећа тмина,
у молитви спасење ћеш наћи јер,
Рођење и Живот тајна су и Свети дар.
Радуј се и кад је тешко,
Веруј у души и у срцу запевај!
12. мај 2022.
Драга Зорице,
ОдговориИзбришиВаси, нек је срећан рођендан, а Вама честитам на дивној песми, и јединственом дару за њега. Тим поводом, ево и неколико мојих стихова, као скромни допринос вашем слављу и вашој радости.
Куд год идеш...шта год да чиниш,
Са другима, ил' са собом...
Знај... веруј, мајчина љубав,
увек је ту, увек са тобом.
Било да си будан, ил' дубоко сниш;
Мајчина љубав, чува те и нежно бди.