Буди ми све.
Буди јастук...
Онај бели од памука
Са малим везом са стране.
Буди мук
Кад зборим и увијам руке око струка
Кроз неке мучне ноћи и дане.
Буди и шансона
Од које се плаче док осмех пун грча
На лицу као промрзлина бриди
И буди киша она
Што у јесен се излије из златног врча
Па се и кроз маглу савршено види.
Буди прозор
Велики, прозрачан да урами свет
Или бар најлепше делове сажме у оквир
Буди и понор
Тајанствен, примамљив и страшан и клет
Па ми узми обећања, принципе и обзир.
А онда буди уже
Нека красна пузавица мог спасења
Уз коју ћу лагано опет у небеса
По ком рајске птице круже
И ја ћу бити уснула сва од провиђења
Савршено крхка од крви и меса.
Пробуди ми све.
Нема коментара:
Постави коментар